Naj­mla­đa čla­ni­ca Te­le­kom Sr­bi­ja gru­pe, M:tel Austri­ja, po­klo­ni­la je za vi­kend gra­đa­ni­ma i po­sje­ti­o­ci­ma Be­ča ne­sva­ki­da­šnju mul­ti­me­di­jal­nu pro­jek­ci­ju o ve­li­kom na­uč­ni­ku i ge­ni­jal­nom ino­va­to­ru Ni­ko­li Te­sli, bez či­jih izu­ma bi sa­vre­me­ni na­čin ži­vo­ta bio ne­za­mi­sliv. Auten­ti­čan pro­je­kat „Te­slin vre­me­plov” osmi­sli­li su Te­le­kom Sr­bi­ja i M:tel, u že­lji da po­vo­dom 160 go­di­na od Te­sli­nog ro­đe­nja, oda­ju po­čast vi­zi­o­na­ru ko­ji je ge­ni­jal­nim pro­na­la­sci­ma osta­vio ne­iz­bri­siv trag u dru­štvu. Ide­ju je u ne­stvar­nu umjet­nič­ku pred­sta­vu na otvo­re­nom re­a­li­zo­vao mla­di umjet­nik Du­šan Jo­vo­vić ko­me je kao plat­no da „osli­ka” i do­ča­ra ži­vot i dje­lo Ni­ko­le Te­sle kroz audio-vi­zu­el­ni spek­takl po­slu­ži­la fa­sa­da Teh­nič­kog uni­ver­zi­te­ta na Karlspla­cu.
Za­in­te­re­so­va­nost Beč­li­ja za 4D pro­jek­ci­ju o Te­sli­nom ži­vo­tu, ra­du i stva­ra­la­štvu po­seb­no je ob­ra­do­va­la Vla­di­mi­ra Lu­či­ća, iz­vr­šnog di­rek­to­ra M:te­la, ko­ji je is­ta­kao da je pro­mo­ci­ja „Te­sli­nog vre­me­plo­va” po­če­la u Be­o­gra­du, ob­i­šla vi­še gra­do­va Sr­bi­je, Cr­ne Go­re, Ba­nja Lu­ku, a da su pri­je Be­ča do­bi­li i po­ziv iz Ber­li­na, ta­ko da se pri­ča o „Te­sli­nom vre­me­plo­vu” na­sta­vlja...
– Austri­ja je če­tvr­ta ze­mlja gdje je na­ša kom­pa­ni­ja pri­sut­na i ja­ko nam je bit­no da na tom po­lju dje­lu­je­mo u ko­rist na­ših ko­ri­sni­ka. Ono što je bit­no za sve sta­nov­ni­ke Cr­ne Go­re ko­ji ima­ju stu­den­te u Austri­ji, ta­mo ži­ve po­vre­me­no ili do­la­ze tu­ri­stič­ki, sa­da mo­gu po­volj­no da ku­pe pri­pejd i post­pejd pa­ket M:tel Austri­ja i bez ro­min­ga ko­mu­ni­ci­ra­ju sa tom kar­ti­com ka­da do­đu u Bo­snu, Sr­bi­ju, i Cr­nu Go­ru... Pri­pejd kar­ti­ce se mo­gu na­ći na svim tra­fi­ka­ma ši­rom Austri­je, a post­pejd u svim rad­nja­ma teh­nič­ke ro­be. Ima­mo za­i­sta ve­li­ke am­bi­ci­je kad je u pi­ta­nju di­ja­spo­ra je je oko če­ti­ri mi­li­o­na lju­di iz Sr­bi­je, Bo­sne i Cr­ne Go­re na­sta­nje­no u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je, Ame­ri­ci i Ka­na­di – ka­zao je Lu­čić.
Ka­ko je na­ja­vio, osim u Austri­ji, pla­ni­ra­ju da mo­bil­nu mre­žu pu­ste i u Nje­mač­koj, Švaj­car­skoj, Ame­ri­ci i Ka­na­di. Is­ta­kao je i zna­čaj no­vo­o­tvo­re­ne di­gi­tal­ne fa­bri­ke u Pod­go­ri­ci- ICT hab.
– U pi­ta­nju je sa­vre­me­no opre­mljen pro­stor gdje će se stva­ra­ti no­ve apli­ka­ci­je i soft­ve­ri za iz­voz u ino­stran­stvo. Ne smi­jem iz­o­sta­vi­ti i no­vi me­tod pla­ća­nja ko­ji smo po­kre­nu­li na pre­ko 2.000 pro­daj­nih mje­sta. A za sle­de­ću go­di­nu mo­gu na­ja­vi­ti i još no­vih iz­ne­na­đe­nja iz M:te­la ko­ji će, što se te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nog i in­for­ma­ci­o­nog ni­voa ti­če, Cr­nu Go­ru po­di­ći u sam rang naj­ra­zvi­je­ni­jih evrop­skih ze­ma­lja, ko­li­ko god to am­bi­ci­o­zno zvu­ča­lo – po­ru­čio je Lu­čić.
Ge­ne­ral­ni di­rek­tor Te­le­kom Sr­bi­ja Pre­drag Ću­li­brk je is­ta­kao da u pri­log sim­bo­li­ci pri­ka­za pro­jek­ci­je u Be­ču go­vo­ri i či­nje­ni­ca da je rad ve­li­kog Te­sle za vri­je­me nje­go­vog ži­vo­ta bio ve­o­ma ci­je­njen od stra­ne beč­kih ko­le­ga, kao i da mu je Teh­nič­ki uni­ver­zi­tet u Be­ču do­dje­lio po­ča­sni dok­to­rat 1908. go­di­ne.
– Kon­ti­nu­i­ra­no se za­la­žu­ći za pro­mo­ci­ju na­u­ke, že­lje­li smo da kroz spoj sa­vre­me­nih teh­no­lo­gi­ja i umjet­no­sti, po­dr­ži­mo ino­va­ci­je i in­spi­ri­še­mo ne­ke bu­du­će na­uč­ni­ke, ali i da oja­ča­mo imidž na­še kom­pa­ni­je. Te­sla ni­je za­du­žio sa­mo Sr­bi­ju i re­gi­on već i ci­je­li svi­jet, pa da­nas čo­vje­čan­stvo mo­že da uži­va u ra­znim bla­go­de­ti­ma ko­ji u svo­joj osno­vi ima­ju pa­ten­te i pro­na­la­ske jed­nog od naj­ve­ćih na­uč­ni­ka. Že­lje­li smo da ovim i ova­kvim pro­jek­tom in­spi­ri­še­mo broj­ne mla­de lju­de da ra­de i vje­ru­ju u to što ra­de i vje­ru­jem da će­mo u to­me i us­pje­ti – po­ru­čio je Ću­li­brk.
Di­rek­tor M:tel Austri­ja Mi­len­ko Cvi­ja­no­vić is­ta­kao je da pod kor­po­ra­tiv­nim slo­ga­nom „bli­že ku­ći” omo­gu­ću­ju ko­ri­sni­ci­ma bo­lju re­gi­o­nal­nu i glo­bal­nu po­ve­za­nost.
- Kao naj­mla­đa čla­ni­ca Te­le­ko­ma Sr­bi­ja, M:tel Austrija se pri­la­go­đa­va že­lja­ma i po­tre­ba­ma lju­di ko­ji ži­ve u Austri­ji, a ima­ju po­ro­di­ce, pri­ja­te­lje i po­slov­ne sa­rad­ni­ke u Sr­bi­ji, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni ili Cr­noj Go­ri. Nji­ma je od ve­li­kog zna­ča­ja da ima­ju part­ne­ra od po­vje­re­nja, ko­ji će im pru­ži­ti uvi­jek vi­še ka­da su te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne uslu­ge u pi­ta­nju, što za­pra­vo pred­sta­vlja naj­ve­ću kon­ku­rent­sku pred­nost na­še kom­pa­ni­je. Sti­če­mo po­vje­re­nje sve ve­ćeg bro­ja ko­ri­sni­ka i na­dam se da će se po­što­va­o­ci li­ka i dje­la Ni­ko­le Te­sle uvje­ri­ti se u kva­li­tet na­ših uslu­ga – ka­zao je Cvi­ja­no­vić.
Po­sla­nik i pred­sjed­nik Od­bo­ra Grad­skog vi­je­ća za kul­tu­ru, na­u­ku i sport Ernst Vo­ler, sa po­no­som je is­ta­kao da je Beč grad kul­tu­re, te da uvi­jek na­sto­je da po­ve­žu umjet­nost i kul­tu­ru, čak i kroz pre­zen­ta­ci­je na jav­nim pro­sto­ri­ma po­put Te­sli­nog vre­me­plo­va”.
– Beč ima 20 uni­ver­zi­te­ta sa oko 200.000 stu­de­na­ta i spa­da u je­dan od naj­ve­ćih cen­ta­ra u cen­tral­noj, od­no­sno Is­toč­noj Ero­pi. U Be­ču ži­ve lju­di iz 180 raz­li­či­tih na­ci­ja ko­ji go­vo­re 250 raz­li­či­tih je­zi­ka. Srp­ska za­jed­ni­ca u Be­ču je me­đu tri naj­ve­će i dra­go mi je što mo­že­mo da ugo­sti­mo i kom­pa­ni­je iz Sr­bi­je - po­ru­čio je Vo­ler.
Me­đu pu­bli­kom je na Karlspla­cu bio i am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re u Austri­ji Ivan Mi­lić ko­ji je is­ta­kao da zna­ča­jan broj stu­de­na­ta iz Cr­ne Go­re do­la­zi u Austri­ju da stu­di­ra te da ih je po pro­šlo­go­di­šnjoj evi­den­ci­ji bi­lo oko 160, što je zna­čaj­na broj­ka.
- Ni­je ta­ko če­sto da kom­pa­ni­je ko­je po­slu­ju u re­gi­o­nu ili u Cr­noj Go­ri ima­ju pre­zen­ta­ci­ju na ova­kvom ni­vou u Austri­ji, a i broj oku­plje­nih go­vo­ri o va­žno­sti i zna­čaj­no­sti do­ga­đa­ja- ka­zao je krat­ko Mi­lić.
Pred­sjed­nik Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je Mar­ko Ča­dež je na nje­mač­kom je­zi­ku na Karlspla­cu po­slao po­ru­ku svim stu­den­ti­ma Teh­nič­kog fa­kul­te­ta, da im 4D pro­jek­ci­ja „Te­slin vre­me­plov” po­slu­ži kao in­spi­ra­ci­ja da i oni svoj rad po­sve­te kao i Te­sla ra­du bu­duć­no­sti.
„Te­slin vre­me­plov” je ne­dav­no do­bio pre­sti­žno pri­zna­nje Bal­Can­nes 2017 za naj­bo­lji re­gi­o­nal­ni pro­je­kat, a 2016. go­di­ne na­gra­đen je evrop­skom na­gra­dom „PR Ex­cel­len­ce Award” kao je­dan od pet naj­bo­ljih pro­je­ka­ta u ka­te­go­ri­ji „Na­u­ka i obra­zo­va­nje”.S.RA­DE­VIĆ



Fak­si­mil Te­sli­nog te­le­gra­ma na po­klon

Vi­ce-de­kan Fa­kul­te­ta za elek­tro­teh­ni­ku i IT Teh­nič­kog uni­ver­zi­te­ta Val­ter Er­lih Šu­pi­ta, uru­čio je ge­ne­ral­nom di­rek­to­ru Te­le­ko­ma Sr­bi­ja Pre­dra­gu Ću­li­br­ku fak­si­mil te­le­gra­ma Ni­ko­le Te­sle, a ko­ji je slav­ni na­uč­nik je 11. mar­ta 1908. go­di­ne po­slao iz Nju­jor­ka Teh­nič­kom uni­ver­zi­te­tu u Be­ču ka­ko bi se za­hva­lio na do­di­je­lje­nom po­ča­snom dok­to­ra­tu. Val­ter Er­lih Šu­pi­ta je ka­zao da je Ni­ko­la Te­sla po­jam kad je ri­ječ o po­lju teh­ni­ke i elek­tro­teh­ni­ke bez či­jih ino­va­ci­ja da­nas na tim po­lji­ma ne bi mo­glo da se na­pre­du­je.
- Krat­ka po­ru­ka na­šeg ra­da na fa­kul­te­tu je „teh­ni­ka za lju­de” što je uvi­jek i bio cilj ra­da Ni­ko­le Te­sle. On je imao vi­zi­ju da pu­tem ener­gi­je mo­gu da se pre­no­se vije­sti, po­ru­ke na bi­lo ko­ji dio svi­je­ta i ta nje­go­va vi­zi­ja se i is­pu­ni­la. Po­sta­la je re­al­na jer je iz­mi­slio na­iz­mje­nič­nu stru­ju. Što je za­mi­slio dje­li­mič­no je sa­mo mo­gao da vi­di u to­ku svog ži­vo­ta, sve po­sle to­ga- mo­bil­na ko­mu­ni­ka­ci­ja i pre­nos ra­dio ta­la­sa na­stu­pi­li su tek na­kon nje­go­ve smr­ti - ispričao je Erlih Šupita.